U najnovijem broju najpoznatijeg švedskog ( i najozbiljnijeg ) komp časopisa Datormagazin http://www.datormagazin.se/content/issue.jsp izašao je članak zapravo analiza i usporedba između Windowsa XP Profesionala i Novelove SuSe bazirane Linux 9 Desktop distribucije. I na kraju pogađate vjerovatno , pobjednik duela sa 11 : 6 je Linux.
Analiza je protekla u 19 tačaka: zahtjev sistema, instalacija, updatiranje sistema, povrat sistema, obrada texta, računanje i kalkulacija, pristup datotekama - fajlovima, prezentacija , obrada slike, obrada PDF fajlova, podrška fajl sistema, podrška za bezžičnu komunikaciju, prijava komponenti, web čitač, multimedija, pomoč kod rada sa sistemom, sažimanje podataka, sigurnost sistema i tako…
Drago mi što je baš tako, jer je ovo čini mi se baš sveobuhvatna analiza i usporedba, ozbiljna i …i dokaz da Linux postoji i da je TU.
[quote]U najnovijem broju najpoznatijeg švedskog ( i najozbiljnijeg ) komp časopisa Datormagazin http://www.datormagazin.se/content/issue.jsp izašao je članak zapravo analiza i usporedba između Windowsa XP Profesionala i Novelove SuSe bazirane Linux 9 Desktop distribucije. I na kraju pogađate vjerovatno , pobjednik duela sa 11 : 6 je Linux.
Analiza je protekla u 19 tačaka: zahtjev sistema, instalacija, updatiranje sistema, povrat sistema, obrada texta, računanje i kalkulacija, pristup datotekama - fajlovima, prezentacija , obrada slike, obrada PDF fajlova, podrška fajl sistema, podrška za bezžičnu komunikaciju, prijava komponenti, web čitač, multimedija, pomoč kod rada sa sistemom, sažimanje podataka, sigurnost sistema i tako…
Drago mi što je baš tako, jer je ovo čini mi se baš sveobuhvatna analiza i usporedba, ozbiljna i …i dokaz da Linux postoji i da je TU.[/quote]
I’m so glad to hear that, nego jedino što sam vidio je naslov, de nam ako ikako možeš napiši (prevedi) šta kažu (ako razumiješ jezik).
Sličan test sam čitao nekad davno za SuSE 7.0 i već tada je bio očigledno bolji. 
…ili 6:11 za Windows lol
Studiju o duelu ili ti usporedbi Linux distribucije i WinXp Pro radio je jedan od predavača na KTH univerzitetu. On sam priznaje u podnaslovu, da je utjecaj Linuxa na tržištu softwera sve jači i prisutniji.Članak je na deset stranica, mogu ukoliko želite prevesti samo ono najaktualnije i najzanimljivije.
/svako dobro
[quote]Studiju o duelu ili ti usporedbi Linux distribucije i WinXp Pro radio je jedan od predavača na KTH univerzitetu. On sam priznaje u podnaslovu, da je utjecaj Linuxa na tržištu softwera sve jači i prisutniji.Članak je na deset stranica, mogu ukoliko želite prevesti samo ono najaktualnije i najzanimljivije.
/svako dobro[/quote]
ma mojne se zamarat mozda par recenica, da imam koji argument viška u duelima sa nekim zadrtim Windows korisnicima
nadam se da nije onaj isti ppk sto je pravi recenzije/usporedbe u ranijim brojevima pa mu ko vazda nesto fali… 
Inace dobar magazin kojeg sam dugo pratio…
WinXP vs Suse? Retoricko pitanje. Vec sad je poznato (pa prije nekih par mjeseci) da ni Longhorn nece biti na istom nivou ko Linux tako da…
Mene sto zanima je za sta je to win dobio tih 6 poena?
Al sve u svemu dobro je poeni za Suse! 
možda zbog pokrivanja velikog broja kompjutera, mnoštva podržanih aplikacija, nedovoljne svijesti raje…
Autor članka je argumentovano podastro činjenice i usporedio ta dva sistema.Godinama čitam Datormagazin i mislim da je najozbiljniji časopis na području računara i oko njih.Evo radim prijevod i uskoro ćete ga imat jer mislim da je zbilja zanimljivo pročitati.Nije to linija manjeg otpora kao :" znaš, Windowsi su bolji jer ih upotrebljava odnosno koristi masa , Linux teško instalirat itd…itd" no pregled i usporedba stavka po stavka.
/čitamo se uskoro
Ma nisam tako mislio vise sam mislio na ovo sto Kavaz rece
Al u svakom slucaju, ubaci ti nama prevod da vidimo o cemu se radi 
U ponedeljak ako Bogda završavam prevod samo šta mislite gdje da ga objavim ovdje ili na nekoj od mojih web adresa ili na wikiju ???
Dug je oko desetak stranica, pokušao sam prevesti sve ( bez slika ) kod njega su i slike , a možda i njih skeniram ) …
/ do čitanja
[quote]
[/quote]
Nejma ništ! 
šta bi trebalo biti?
[quote]U ponedeljak ako Bogda završavam prevod samo šta mislite gdje da ga objavim ovdje ili na nekoj od mojih web adresa ili na wikiju ???
Dug je oko desetak stranica, pokušao sam prevesti sve ( bez slika ) kod njega su i slike , a možda i njih skeniram ) …
/ do čitanja[/quote]
ma bilo gdje, ako hoces stavi i na vise mjesta
Prije svega , oprostit čete mi ako pronađete gramatičke i ostale pogreške.Želja mi je bila da onaj koga to interesira pročita usporedbu između Linux Novell Desktop 9 i Windows XP Profesionalla.
Borba za desktop
Autor Patrik Hermansson
Prevedeno sa švedskog , članak objavljen u 04/2005 broju magazina Datormagazin
Već dugo vremena operativnisistem iz Microsofta bio je standard kada je u pitanju desktop ali poslednjih godina konkurencija je ojačala.Datormagazin je u detalje izvršio analizu kako i na koji način jedan Linux baziran sistem zapravo parira i opstaje protiv Windowsa danas. Na kraju analize čekalo nas pravo iznenađenje.
Skontao sam slijedeči scenario kao polaznu tačku za duel : Jedna osrednja firma zaposlila je osobu koja će se baviti pomalo svim poslovima.On ili ona će biti nešto kao „ multiresurs „ potpuno na liniji sa razvojem tržišta. Kao takav, on će biti flexibilan i mnogostran, treba da se snalazi u raznoraznim situacijama, odnosno da zna najbži i najtačniji odgovor na razne upite.Puno posla morat će obavljati na računaru, tako da je važno da mu stoje na usluzi razne funkcije i da su one jednostavne za upotrebu. Pošto su sistemski resursi ograničeni, važno je da su lagani i da sadrže pomoč ako je negdje zatreba.Eto, to je otprilike slika koju trebaš zamisliti prije no što započneš čitati dalje.
Koji software bi ti izabrao odnosno šta bi ti instalirao na računar tog čovjeka ? Mnogi bi odmah izabrali Windows XP i Office 2003, ali da li je moguče izabrati i nešto sasvim drugo, nešto pomoču koga je moguče dobiti bolji sistem koji bi čak mogao da bude mnogo jeftiniji !?
U ovom duelu, prepustit ćemo Novelovom novom SuSE baziranom Linux Desktopu 9 ( koji sadrži Open Office ) da se suprotstavi Windows XP Professionalu SP2 u kombinaciji sa Office XP 2003 da bi na kraju vidjeli i pokazali koji sistem odgovara najbolje gore navedenim uslovima .
Preduslovi
Čovjek ne može uradit samo usporedbu tek tako, bez da postavi određene preduslove da bi duel bio što pravedniji.U ovom slučaju napravili smo standardnu instalaciju operativnog sistema Windows XP SP2, prefessional verzija, na potpuno formatiran čvrsti disk.Ova instalacija je nakon toga kompletirana sa poslednjom verzijom Microsoft Office ( Professional Edition 2003 ) da bi imali kompletnu radnu stanicu koja se treba usporediti sa Novell Linux Desktop 9, koji već u sebi sadrži programe za kancelarijsko poslovanje. Nešto treba napomenuti na samom početku a to je da Desktop 9 nudi dvije različite desktop varijante ( KDE i Gnome ) čija funkcionalnost može biti različita u nekim okolinama.Ipak sam ja na kraju izabrao Gnome.
Ovo su bili preduslovi i specifikacije koje treba poznavati da bi čitanje usporedbi bilo što adekvatnije i neutralno.Vrijeme za gong i početak meča.
Runda broj 1 : zahtjevi sistema
Ja, svakako bi bilo izuzetno zanimljivo i fino kada bi čovjek mogao nabaviti – kupiti novi kompjuter čim prije se ukaže potreba za time, ali u današnje vrijeme nažalost to nije moguče.Ono, večina od nas nabavlja i polovne kompjutere ili one jeftinije varijante. Bitno je samo da mašina podrži i izdrži zahtjeve koje softwer ili ti programi postavljaju pred nju. Evo i tabele :
Microsoft Windows XP Pro Novell Desktop 9
Procesor 300 Mhz ( 233 Mhz ) - 266 MHz
Intermine RAM 128 MB 512 MB
Čvrsti disk 1,5 GB 4 GB
Ekran rezolucija Najmanje 800 x 600 Najmanje 800 x 600
Ove minimalne zahtjeve treba uzeti svakako sa rezervom, jer sigurno je da se u nekim momentima ( možda i počesto ) ne dobijaju željeni rezultati. Ako pogledaš tabelu vidjet češ da su sistemi tu negdje po zahtjevnosti, jedino što se izdvaja je zahtjev Novella za više RAM memorije. U ovoj rundi Widows nosi tijesnu pobjedu.
Runda broj 2 : instalacija
Mnogi od nas misle da je Linux malo teže instalirati, tako je bar bilo prije. Po mom mišljenju, ranije je bilo puno lakše instalirat Windows, sigurno iz prostog razloga što je sadržavao bolju podršku u driverima . Ova situacija u današnje vrijeme se totalno promijenila u korist Linuxa. Kada sam instalirao Windows, upisao sam jednu nepoznanicu na polju sigurnosti, naime sistem se može instalirat bez naznake lozinke za konto administratora, što mi se ne sviđa. Ni instaliranje Desktopa 9, nije mi zadalo neke muke, program je u večem dijelu preveden na švedski, i ako več imaš Windows instaliran na čvrstom disku, detekcija prođe glat , particioniranje ili ti podjela diska automatizovana a nakon instalacije biraš koji sistem želiš u akciji.Sigurnost kod Novella se pojačava time što moraš navesti lozinku administratora.Nedostatak je da se mora mijenjati CD nekoliko puta tokom instalacije ali pošto se priliko instalacije ima i Office paket i više programa koji su itekako interesantni, ovo se ne može upisat kao neki minus. Ja, i Windows zahtjeva također izmjenu Cd_ova jer se Office paket nalazi na svojim Cd_ima. Zajedničko što se može reči je da je oba sistema relativno lahko instalirat.Windowsu moram upisat minus kod gore navedene mogučnosti instaliranja bez adminitratorove lozinke plus zahtjev za malo više posla ako želiš instalirat kompletan sistem.U svakom slučaju, instalacija Linuxa išla je puno lakše, gdje na jednostavniji način dobijaš sigurniji i kompletniji sistem što vodi poenu za njega. Dakle 1 : 1
Runda broj 3 : Updatiranje sistema
Nikad ne možeš reči da je instalacija jednog sistema završena i konačna, vazda dolaze ispravke i nove stvari updatiranja za razno razne dijelo u samom kompjuteru a također i za programe.Fazon je da mi često izbjegavamo to ili zaboravljamo, sve ako se update ne obavlja automatski.Kako izgleda situacija kod ova dva sistema ? Počet ćemo sa Windowsom, gdje postoji pomoč od strane Windows Updatea.Funkcija postoji i čak je u poslednje vrijeme poboljšana. Imaš izbor automatskog updatea sa par klikanja mišem. Ako je kompjuter stalno nakačen na mrežu odnosno internet, gotovo svakodnevno izlaze razne ispravke i nadogradnje, ali vrlo često korisnici misle da te ispravke dolaze sa malim zakašnjenjem.Isti takav problem postoji i kod Linuxa. Novell je pokušao riješiti problem sa Red Carpet 2, koji bi trebao radit updatiranja na jednostavan način. Uzme malo vremena dok čovjek ne skonta kako to sve funkcionira, ali kada se jednom obavi posao sve je jednostavno i liči na Windows Update. Da bi izvršio nadogranju , zahtjev je da navedeš kod aktiviranja, i kada je to urađeno trebaš izabrat i kanal za updatiranje. Red Carpet če onda kontrolirat šta to terba uradit pa sa nekoliko klikanja sve je urađeno. Nikakvih večih problema, ali pošto zahtjeva ručnu interakciju i pristup administratorovoj šifri, što može biti minus nego Windowsova automatska updatiranja. Dobro je da korisnik ima veču kontrolu ali pošto je ovo usporedba nadogradnje kada za kompjuterom sjedi običan korisnik, moram priznati , mala prednost je ponovno na strani Windowsa.
Runda broj 4 : vračanje sistema u predhodno stanje
Dolazimo do malo brutalnijeg dijela a to je kako se sistem vrača u normalno, ispravno stanje ako nešto ode na krivo, odnosno ako se nešto nepredviđeno desi tokom rada.Recimo prekid struje…?
Pošto živim u području gdje je prekid struje vrlo rijedak, uradio sam to tek tako što sam izvlačio kabal iz utičnice i to u dva slučaja, prilikom starta mašine i tokom samog rada. Na moju radost, ni jedan od sistema nije smatrao to nekim velikim problemom, pakada kompjuter ponovno palim i startam ne postoje neke naznake da se desilo nešto čudno odnosno pogrešno. Prvo sam testirao Windows, tako što sam zapisao nekoliko rečenica u Wordu, prije izvlačenja kabla. Windows se pokreče bez problema, pa se onda pokazuje netaknuta verzija moga pisma.Kasnije sam ponovio isti test sa OpenOffice.org Writer. Ama baš nikakvih problema, sve je tu i ispravno. Slijedeči test sam uradio tako što sam izvlačio kabal negdje na pola puta startanja samih sistema. Ni u ovom slučaju nikakvih nepoznanica, Scandisk i e2fsck rade svoj dio posla, sigurno zahvaljujuči modernoj konstrukciji fajl datoteka. Dakle , oba sistema kod prekida napajanja strujom nastavljaju normalan rad, tako da je ova runda protekla bez pobjednika.
Runda broj 5 : sistem datoteka ( fajlova )
Šta zapravo znači da je jedan fajlsistem moderan. Na Desktop 9 u upotrebi je ReiserFS ili takozvani žurnal sistem podataka. Ovo znači da prilikom pada sistema ili recimo strujnog prekida, datotečni sistem pokušava držati sve podatke neizmjenjene. Ovo doprinosi da povrat ili oporavak fajlsistema traje par sekundi. Windows XP koristi NTFS sistem, također žurnal koji tačno kao i ReiserFS čini svoj posao relativno jednostavno dobro.
Da, ali nije samo jedan dobar povrat podataka koji se traži od jednog sistema, on bi trebao u isto vrijeme da je i siguran odnosno da dopušta korisniku zaštitu osjetljivih i važnih podataka.Windows Xp_ov NTFS nudi ovdje mogučnost da kriptira i lozinkom zaštiti pojedine podatke i kataloge više nego dobro.ReiserFS u svom načinu može kriptirati i komprimirati podatke a također nudi mogučnost detaljne zaštite podataka.
Dakle, fajlsistemi su prilično slični. ReiserFS sudeći po podacima svojih autora čini svoj zadatak četiri puta brže no NTFS i baziran je na otvorenom kodu. To što je sistem brži je pozitivna činjenica koja daje ReiserFS_u prednost.Otvoren kod je također prednost po mom mišljenju, ali ni ovo a ni naprijed navedeno ne daje neko veče vođstvo tako da ovu rundu proglašavam neriješenom.
Runda broj 6 : obrada teksta
Jedna od apsolutno običnih i čestih upotreba kompjutera je ta da korisnik piše tekstualni dokument. Uglavnom tu se želi imati dvije mogučnosti : prva, obrada malo avansiranijeg teksta a druga jednostavni upis nekog dokumenta. Šta se ima za zahtjev u tom slučaju ? Prvi , treba da bude stabilan i jednostavan za rad, ali bi trebalo biti kompatibilan i sa drugim sistemima. Česta je situacija da korisnik želi poslati taj tekstuali dokumenat nekom drugom pa bi bilo nezgodno da na primjer ovaj tekst koji ja sada pišem ne može pročitati moj redaktor koji upotrebljava neki drugi tekst program.Važno je naravno i da čovjek može koristiti tekst dokumenat koji su mu drugi poslali na uvid.
U kategoriji jednostavnog tekst editora Windows XP nudi klasični Notepad, koji je zbilja jednostavan i funkcionalan editor, ali kada korisnik pred njega postavi Desktop 9 editor koji se zove Gedit stvari se odvijaju sasvim drugačije.Gedit nudi , pored standarnih finesa koje ima i Notepad, par praktičnih stvari kao npr.: Szntax Highlighting ( bojenje programskog koda ) , automatsko unošenje i mogučnost različitog bojenja teksta što čini program čistim pobjednikom.
Ako će korisnik ispravljati ili redigovati tekst sa malo više finesa i fazona , onda se traži i nešto više od običnog tekst editora. U tom slučaju korisnik želi i kontrolu upisa i kontrolu gramatike., kompatibilnost i možda recimo unošenje teksta sa ubacivanjem slika odnosno ilustracija. E ovdje na scenu izlaze Microsoft Word i OpenOffice.org Writer. Ovoga prvog smo gotovo svi mi upoznali tokom nekog pisanja dokumenata, ovaj drugi se tek pokazuje u svojoj moči.
Kompatibilnost je kao što je i napisano važna za jedan program ovakvog tipa pa ovdje postoji jedna velika prednost za Writer : program može praviti PDF dokumente i to je funkcija koja je izuzetno korisna i upotrebljiva. Pobjeda međutim još nije na vidiku, jer recimo šta to programi mogu ponuditi ako se želi malo uljepšati dokumenat do lijepog pisma a ne samo teksta na bijelom papiru. Oba programa nude ubacivanje slika.Writer nudi obične slike iz svoje arhive, Word sa svoje strane nudi slike iz arhive kao i takozvani ClipArt. Broj ovih poslednjih je relativno velik, pa onda i činjenica da se može pokupiti sa interneta iz baze dosta drugih slika i ilustracija.
Oba programa su prilično slična ali eto postoje i prednosti , Writerov PDF , Wordowa clipart galerija. U prvom slučaju , jednostavne obrade tekstualnih podataka Desktop 9 odnese pobjedu, u ovom slučaju kada je riječ o malo avansiranijem redigovanju bilo je neriješeno tako da ukupna pobjeda u ovoj rundi pripada Desktop 9_ci.
Runda broj 7 : obračun i alati za kalkulacije
Čak i da mnogi od nas misle da može biti malko i dosadno raditi sa ciframa odnosno brojevima, statistikom . posao može itekako biti olakšan uz pravilnu pomoč programa koji opet ima mogučnost obračuna automatski i regularno.Linux ovdje nudi program naziva OpenOffice.org Calc, a Windows mnogo poznatiji Excel. Kao i u slučaju Worda i Writera, programi su slični pa je i ovdje poteže izabrati čistog pobjednika. I ovdje, kod OpenOffica postoji mogučnost exporta u PDF, što mu daje neku prednost.Ja, ali ne možemo rundu okončati samo uz tu činjenicu pošto svi mi i ne upotrebljavamo taj oblik exporta. Zato moramo malo pobliže analizirati oba projekta, da bi pronašli šta je to što ih izdvaja i donosi prednost nekom od njih.Excel poznajemo kako rekoh gotovo svi i ako si neki put malo pobliže analizirao program mogao si doči do zaključka da nudi dosta mogučnosti i malo više. Šta nam to nudi Linux Desktop 9 ?.Ovdje postoje Calc i program naziva Gnumeric.Razlike između Excela i Calca su gotovo nikakve stim što Calc ima bolju podršku različitih formata. Borba je ovdje izjednačena ali Desktop 9 nudi još i Gnumeric za rad sa matematičkim funkcijama i kalkulacijama. Unositi još jedan program koji je sličan Calc_u ili Excelu može biti nepotrebno pa to u ovom slučaju i nije tako.Gnumeric nudi ili je predviđen za one malo avansiranije korisnike. Između običnih kalkulacijskih funkcija pronalazimo ovdje različite i veoma korisne generatore, matematička rješenja problema. Ovdje imamo mogučnost upotrebe statističke analize. Ja moram priznati da nisam neki mrak matematičar ali isto tako predpostavljam da sve ovo može biti itekako korisno za onog ko jeste pa pošto ovakve funkcije nedostaju u Excelu, pobjeda čisto i jednostavno ide u korist Linux distra.
Runda broj 8 : prezentacije
Veoma često se upotrebljava izreka da jedna slika govori više no hiljadu riječi i vjerovatno ima istine u tome. Kombinujemo li sliku sa pojašnjenjima odnosno tekstom pa onda i govornim načinom odnosno preko mikrofona u tom slučaju korisnik ima izuzetno dobar i upotrebljiv način komunikacije sa onim koji sjede ispred njega , odnosno pred svojom publikom. U dobra stara vremena radilo se to sa filmom i projektorom ali danas upotrebljavamo kompjuter u kombinaciji sa odgovarajučim programima.Windows XP u kombinaciji sa Office 2003 briljira na ovom području sa dva projekta gdje je Power Point vodeči ali se tu nalazi i Publišer. Programi su izuzetno lagani za upotrebu pa onda pronalazimo i dosta dodataka i gotovih rješenja za prezentaciju tako da ja mogu reči da im dajem prednost ispred OpenOffice.org Impressa. Svakako, i Impress ima svojih prednosti, kao naprimjer toliko puta navedena funkcija exporta u PDF , ali nažalost nije ni blizu onoga što nudi Microsoft.Tako je jednostavno da ovoga puta pobjedu nosi PowerPoint.
Runda broj 9 : obrada slike
Vrlo je rijetka činjenica da slika koju želimo imat u dokumentu odgovara odmah, tu mislim na njenu dimenziju, boje ili oblik, pa je onda potrebna njena obrada. E sad programi koji se nude trebaju biti sa jedne strane odgovarajuči korisniku ali i jednostavni za upotrebu. U Microsoftovom slučaju dobijamo klasični Paint ali tu je i takozvani Microsoft Picture Image. Paint ima funkciju za par slikovnih formata ali je jednostavan za upotrebu.Dovoljno za ono najjednostavnije ali ni blizu onoga što se danas zahtjeva. Znam da ima dosta onih koji su zadovoljni Paintom isto kao i Notepadom, ali Microsoft to treba zamijeniti nečim malo avansiranijim odnosno boljim programom. Situacija se malkice poboljšava instalacijom Offic paketa gdje ulazi Picture Manager.Ovaj program je dosta bolji od Painta, moderniji svakako ali odmah se da primjetiti da je predviđen za obradu gotovih fotografija, za njihovo poboljšanje. Dakle i dalje ne mnogo za one koji bi željeli imati mogučnost obrade slike u pravom smislu riječi.
Idemo do Linux_a. Opa, e ovdje nalazimo odličan program naziva Gimp. Ovaj program ima ama baš sve ono što treba i želi imat korisnik, pa se ne tako rijetko uspoređuje i sa Adobeovim PhotoShopom. Kada ga se malo češće koristi odnosno kada ga čovjek malo bolje upozna, jednostavno ga zavoli.podrška za razne slikovne formate je izuzetno dobra ( uključujući između ostalog i ASCII – grafiku ). Ali kraj nije ovdje, ako te Gimp ne obori i ne osvoji sa svojim silnim mogučnostima Desktop 9 odnosno Linux nudi ti još i jedan mnogo jednostavniji ali dobar program simpatičnog naziva Sodipodi. Ovo je vektor baziran program za crtanje ( kao naprimjer CorelDraw ili Adobe Illustrator ) pa pošto upotrebljava kao standard SVG datotečni format, izuzetno je dobar za one koji obrađuju grafiku za web ilustracije odnosno web stranice.Dakle ovako : Linux Desktop 9 u ovom slučaju nudi jedan program Adobe klase plus malo jednostavniji dok Windows + Office bez nekog dodatka ne nudi ništa posebno za one koji žele crtati i obrađivati slike pa ovdje nema apsolutno nikakve dileme.Čak ne moram pominjati i jednostavnu obradu slike koju nudi sama OpenOffice svita. Vidi se iz aviona ko je pobjednik u ovom slučaju.
Runda broj 10 : obrada PDF datoteka
Sve više i više informacija koristi se preko Adobeovog PDF formata, pa je važna činjenica da korisnik u svom kompjuteru ima mogučnost podrške za to. Kao prvo ovdje se želi otvarati i čitati dokument sa tim formatom ali isto tako i ne manje važno je ako čovjek želi napraviti takav dokumenat. Program za čitanje PDF formata je standardni i poznati Adobe Acrobat Reader, koji postoji za obje platforme. Testirao sam otvaranje dokumenta u Desktop 9_ci, Acrobat Reader ovdje dolazi kao standard i proteklo je sve bez ikakavih problema. Isto tako, postoji mogučnost stvaranja vlastitog PDF dokumenta.Nešto što je zbilja izuzetno upotrebljivo dakle korisno.
Čisto jednostavno sa PDF_om u Linuxu ali kako stoje stvari sa Microsoft Windows XP odnosno njegovim Office programom. Odmah konstatacija, ni blizu tako dobro. Pokušaj otvoriti neki PDF dokument , Windows „ ne zna „ koji program treba upotrijebiti, ali uz pomoč internet konekcije odnosno njhovog web servisa, dobit češ link za Adobeov Reader, odnosno mogučnost kupljenja a onda i instalacije. Neki program za otvaranje direktno PDF datoteke ne postoji, pa usporedimo li tu činjenicu sa naprijed navedenom prednošču Linuxa, pobjednik je poznat i čist kao suza : linux
Runda broj 11 : podrška za datotečni sistem
Koju podršku za različite datotečne sisteme programi imaju zavisi od toga šta je sve instalirano od softwera za to. Linux ovdje podržava otvoreni kod i slobodu upotrebe. Ovdje nije riječ o pokušaju da se korisnik pridobije da bi upotrebljavao dati format odnosno vrstu datotečnog sistema nego više mogučnost da on sam izabere format za koji misli da mu odgovara odnosno za kojeg misli da je bolji. Microsoft ima sam svoj format i ovdje je recimo jedan dobar primjer obrada teksta. Microsoft kao što i napisah ima svoj lični format za koji predpostavlja da če ga korisnik i upotrijebiti. OpenOffice na svojoj strani ima svoj format ali ima i podršku za druge uključujući i Microsoftov. Generalno se može zaključiti da je podrška za različite datotečne sisteme u Linuxu daleko bolja pa zato proglašavam i ovdje pobjedu na strani linuxa.
Runda broj 12 : podrška za bezžičnu komunikaciju
Svakako je dobra činjenica imati podatke na svom kompjuteru, one koji trebaju i koji se žele imati. Ponekad čovjek želi dijeliti sa drugima te podatke. Ovo zahtjeva jedan vid komunikacije sa okolinom, koja se sve češće i sve više odvija bez silnih kablova a uz pomoč bezžičnog umrežavanja. Pošto ovakav tip mreže biva sve popularniji pa se sve više i češće sami kompjuteri instaliraju sa hardwerskim dodacima koji to i omogučavaju. E sad je sve važnije da i programi koji su na kompjuterima odnosno sam sistem koji se vozi na njima imaju podršku za takav način komuniciranja.
Pitanje koje se ovdje postavlja je koliko je jednostavno ili komplicirano izvesti takvu komunikaciju na oba ova sistema ?. Nije uvijek pri ruci neko ko je vičan tom poslu, često se iznađe potreba ukopčavanja u recimo hotelu ili na aerodromu ili …e sad je veoma bitno koliko je to sve jednostavno. Podrška za različitu hardwaru se često diskutuje, ovdje ne bi ulazili u to no moram konstatirati da je ona veoma često ali i nepravedno na strani Microsofta, gdje različiti proizvođaći te gvožđurije izdaju drajvere najčešće samo za Windows.
O.k, mi idemo pogledati odnosno analizirati kako izgleda ukopčati se na bezžičnu komunikaciju u Windows_u. Ovdje je to zbilja jednostavno. Mogu izabrat koju komunikaciju želim pa onda nakon naznake odnosno upisa potrebne WEP – lozinke uključujem se na akces tačku i mogu radit odnosno koristit vezu. Dakle nikakvih problema, a problem je upravo odgovarajuča riječ kada ovo isto želim testirati u Linux Desktopu 9. Problem sa drajverima je bio očekivan, nažalost. Moja WLAN jedinica nema drajver u sistemu, onda ja to moram negdje pronač na internetu, pa kompajlirati. OK, i to nekako, a onda dolazi činjenica da nemam odgovarajuči program kompajler , što sam riješio na jednostavan način. Nešto što mi baš nije bilo jednostavno ili lako je da riješim problem koji je nastao priliko kompajliranja, onda se ja predajem i prekidam rad, pa odlučujem nabaviti neku drugu jedinicu koja ima podršku u samom sistemu. Tu se treba znati koja je to marka koja podržava drajvere i sve u svemu jako komplikovano po mom mišljenju. U ovom slučaju , malo sam i umoran od cijele te potrage , kužim da je mnogo jednostavnije u Windows-u pa mu ovdje dajem malu prednost. Još jednom napominjem , i pored svega malu prednost.
Runda broj 13 : ukopčavanje externih uređaja
U dijelu upravo opisanom napisah da komunikacija bolje funkcioniše u Windows, zahvaljujuči činjenici da nedostaju drajveri za Linux. Windows je dugo godina i još znači standard kod velike večine svih nas, tako da se proizvođači orijentišu na izradu i izbacivanje proizvoda prvenstveno za taj operativni sistem. Isto tako je činjenica da Linux sve više i češće osvaja tržište pa je današnja situacija malkice izmjenjena, počinje se sve više i više proizvođača okretati i njemu, ali če proteči dosta vremena pa da bude isto lagano pronači drajvere za jedan Linux baziran sistem kao i za Windows. Linux ima podršku u ne malom broju pasionirane grupe ljudi koji čine sve pa i malo više da Linux bude jedna odgovarajuča alternativa, što znači da se ne rade samo dobri i korisni programi nego i drajveri za različite externe uređaje. Alat za konfiguriranje Yast2 pomaže u jednom dijelu instalacije hardwera ali ako ne postoje drajveri tu je pomoč zbilja mala. Pobjeda u ovom slučaju pripada Windowsu, jer kada god kupujete neki elemenat , recimo grafičku karticu ili modem ili digitalni aparat vazda uz proizvod dobijate i Cd sa drajverima koji se odmah mogu jednostavno instalirat na sistem.
Runda broj 14 : E- mail ili elektronska pošta
Čak i da je bilo malo poteško uspostaviti bezžičnu komunikaciju u Linuxu, predpostavimo da smo naravno na kraju to i uspjeli pa da možemo koristiti internet. Ja , nije dovoljno samo uraditi komunikaciju vani , moramo ovdje pronači i programsku komunikaciju a šta bi drugo nego elektonska pošta. Koji to programi postoje u Windowsu a koji u Linuxu. Ja, windows ovdje nudi standard program Outlook Expres kao i puno jači Outlook u svom Office paketu, koji čemo usporediti sa programom Evolution u Linux Desktop 9. Outlook u verziji 2003 ima e- mail sa kalendarom, adresarom i listom zadataka. Ovdje imaš i mogučnost da se povežeš i sa firminim Exchangeserverom bilo gdje da se nalaziš. Postoji također i funkcija blokiranja dolazečih poruka koje mogu imati u sebi virus kao i filterisanje spam poruka.
Evolution ima slične karakteristike. I ovdje imate kalendar, i listu zadataka, pa onda i mogučnost suradnje sa drugima preko podjele lista kontakta i šema, između ostalog. Podrška za različite servere i protokole je izuzetno dobra, ne vidim čak neki veliki problem ukopčavanja i na Windowsov Exchangeserver, ali isto tako ne vidim nikakav problem sinhronizacije sa Palmbaziranim ručnim kompjuterima odnosno jedinicama irektno iz programa. Čak i Evolution pokušava pomoči svom korisniku da zaustavlja spam ili smeče poštu što omogučava več integrisan program naziva SpamAssasin. Pravo dobro , pomisliš , ali šta je to što razlikuje programe jedan od drugoga i koji je bolji. Pogleda li čovjek malo pobliže , dolazimo do zaključka da je Evolution spam filter mnogo jači i bolji od onoga što ga nudi Outlook.Dodamo li da Evolution nudi i veči nivo zaštite od e- mail virusa, imamo gotovog pobjednika: linux
Runda broj 15 : Web čitač
Koji web čitač korisnik ima u Linuxu zavisi od desktop oblika ili okruženja kojega izabere : U Gnomu upotrebljavaš Mozilin Firefox a u KDE_u Konqueror. Od ova dva cijenim izuzetno Firefox ali ovdje ne uspoređujemo ova dva web čitača no Firefox sa Internet Explorerom . Mnogo toga je rečeno o Microsoft Internet Exploreru, pogotovo o njegovoj kompatibilnosti ali i ranjivosti. Poenta je da više od 75 % korisnika interneta ima instaliranog IE, pa je to jedan od razloga što web dizajneri svoj rad prilagođavaju ovom web čitaču. Međutim sve to ne znači da IE prati i poštuje važeće standarde. U jednoj čistoj usporedbi sa Linuxovim verzijama, oba znači i Firefox i Konqueror su mnogo bogatiji sa funkcijama ali što je još važnije i sigurniji no IE. Pošto večina web stranica funkcioniše bez problema u Firefoxu a i uvažavajući ostale i navedene činjenice poen ovoga puta ide Linuxu.
Runda broj 16 : Multimedija
Svakodnevni život nije samo posao (hahaha) pa tako i naš korisnik mora i treba da se opusti i prepusti nekom svom uživanju. Pomoč može biti pronađena u nekom dobrom filmu ili u muzici, pa je naravno poželjno da se ima programska podrška za gledanje filomova ili slušanje muzike. Pa i u samom poslu, kod neke prezentacije poželjno je koristiti također i multimediju.
Desktop 9 nudi na ovom području u najmanju ruku čitav paket programa : imaš Totem ( film i audio CD ), CDPlayer ( Cd svirač ), MusicPlayer ( sortiraš muzičke fajlove, slušaš radio putem interneta ) i na kraju RealPlayer 10. Ovdje imaš mogučnost i kopiranja svojih CD_ova, tako da postoje programi pomoču kojih kopiraš pjesme na čvrsti disk ( Sound Jucer ) kao i da pržiš lične CD_ove ( program imena K3b ). Windows nudi program naziva Windows Media Player pomoču kojega uz odgovarajuče codece možeš gledat filmove i slušati muziku. Ne možemo uzeti za minus što Windows nudi samo jedan program, jer on u principu sadrži dosta dobrih stvari kao npr.: možeš kopirati CD_ove na svoj čvrsti disk, pržiti Cd_ove sa muzikom koju imaš na kompu i recimo raditi katalog svoje muzičke arhive. Program funkcionira i kao prijemnik radio programa sa Interneta. Zvuči zbilja dobro, ali koji su nedostaci ?. E ovdje dolazimo do onog dijela što smo ga ranije obradili a to je podrška za različite datotečne sisteme. Kada upotrebljavaš Windows Media Player za kopiranje muzičkih CD_ova na svoj čvrsti disk , podaci se kopiraju u Microsoft WMA – format. Jedina mogučnost izbora je kvaliteta snimka. U usporedbi sa ripprogramom koji postoji u Desktop 9_tki, primječuješ odmah primjer da Linux podržava otvoreni kod ili ti format : ovdje imaš mogučnost da sačuvaš datoteke – fajlove u MP3 i Wave formatu, ali i u Ogg Vorbis i Flacu. Super !!
Što se tiče gledanja filmova, programi su prilično slični, ovdje u oba slučaja trebaš instalirati extra codece da bi mogao puštati Avi – format, ali i u ovom slučaju Desktop 9 podržava daleko više no Windows. Da zaključim, s obzirom na podršku više formata duel na ovom polju u ovoj rundi pripada Desktop 9 Linuxu.
Runda broj 17 : pomoč kod rada sa sistemima
Svi mi ne možemo znati sve ?! pa naravno ponekad imamo potrebu za pomoči ( help ). Ovdje je važno da je nju lagano i jednostavno dobit, pa je dobra i korisna osobina da sistem koji imamo instaliran ima i help ( pomočne ) funkcije koje je lako pronači i brzo dobiti. Ovdje odmah primječujemo da je Desktop 9 sačinjen od softwera mnogih proizvođača, pa nivo pomoči može izuzetno varirati. Centralna ili glavna funkcija helpa je izuzetna, prilično je jednostavno da čovjek pronađe ono što traži.Pored te help funkcije, naravno korisnik može pronači na Internetu još, a onda i kod korisnika istog sistema na raznim forumima. E sad , broj korisnika Windowsa je mnogo veči, pa je i logično da je pomoč lakše pronači . Dokumentacija u samom Windows sistemu je također izuzetno dobra, na internetu postoji recimo Microsoft Knowledge Base sistem pomoči koji funkcionira perfektno. Nadalje, još jedna finesa koja čini pomočnu funkciju u Windowsu neprevaziđenom su linkovi . Ako korisnik recimo traži pomoč u instaliranju zvučne kartice, u help funkciji ta riječ dolazi podvučena, dovoljno je pratiti samo linkove i posao bi trebao biti odrađen. Dokumentacija je tradicionalno zapostavljena u Linux sistemima, pa zahvaljujuči Microsoft help funkciji koja se stalno poboljšava i radi godinama , Desktop 9 Linux u ovom slučaju zaostaje znatno iza. Poen za Windows.
Runda broj 18 : sažimanje ( komprimiranje ) podataka
Činjenica je da današnji čvrsti diskovi imaju nisku cijenu ali velike kapacitete. Međutim i dalje iz puno razloga postoji potreba za komprimiranjem podataka. Primjer toga je recimo kada korisnik želi uraditi spas ( backup ) svojega sistema ili poslati putem elektronske pošte neke podatke. Koristi li recimo to, često je važno da sistem ima i funkciju komprimovanja, pa čemo ovdje pogledati šta nam nude Windows i Linux. Počet ćemo sa Windows-om. Kada administriram svoje podatke u Windowsu dovoljno je da desnim dugmetom miša obavim funkciju komprimiranja. U tom slučaju funkcija radi komprimiranje na samom čvrstom disku, ali čim trebam da pošaljem nekome takav podatak on je ponovno otvoren odnosno odpakovan u svoje prvobitno stanje. Ako korisnik želi upakovati svoje podatke u Zip format, i ta funkcija postoji ali je izuzetno ograničena i slaba.
U Linux Desktop 9 taj posao izuzetno dobro obavlja program naziva File Roller, koji ne samo što radi zip format nego i par drugih od kojih je možda ponajbolji tar.gz. Isto važi i za otpakivanje komprimiranih podataka, mnogi od nas upotrebljavaju zip-format ali ima i onih koji koriste druge formate, tu ponovno dolazi do izražaja Linuxova mogučnost više formatne podrške što mu u ovoj rundi donosi poen.
Runda broj 19 : sigurnosni sustav
U čitavoj ovoj usporedbi ova dva sistema, diskutirali smo o tome da napravimo jedan dokumenat, ali i da prihvatimo od drugoga njegov. To što korisnik napiše sam , naravno da želi imat potpunu kontrolu nad time, želi kontrolirati ko je to što će dokumenat koristiti , a sve u liniji da netko neovlašten ima pristup dokumentaciji. Sve ovo nas vodi odjeljku sigurnosti, ne samo kako sačuvati podatke nego i cijeli sistem od upada nepoželjnih posjetilaca. Ovdje Windows dobija na samom početku lošu ocjenu, jer recimo kada startam svoj novoinstaliran sistem, primječujem da ne trebam upisati apsolutno ništa da bi ušao u operativni sistem. Ranije sam napisao da prilikom same instalacije nemam potrebu da upisujem bilo kakav password za administratora, što se morate priznati može jedino protumačiti kao jedna nesigurnost. Kučni sistem to možda i ne treba, ali ovdje je riječ o Pro verziji, pa bi zahtjev za obaveznom lozinkom bio potpuno normalan i logičan, da se lozinka za administratora MORA a ne ako želiš treba navesti. U poređenju sa Desktop 9, ovdje se primječuje Unix fazon: ne možeš napraviti administrator ili korisnički konto bez da navedeš lozinku.
Isto važi za administraciju sistema, u XP standardni korisnik može raditi puno toga što ne bi trebao ili smio, dok u Linuxu to nije slučaj. Ja , i u Windowsu postoji način zaštite svojih podataka ali nažalost ta potreba nije navedena kao standard, možeš ali i ne moraš.U Linuxu, kada je recimo riječ o pisanju nekog tekstualnog dokumenta, tako što markiraš jedno polje možeš uraditi zaštitu cijelog dokumenta, odnosno spasiti ga kao zaštičenog lozinkom.Nadalje, jedna fina i korisna funkcija u Desktopu 9 je da jednostavno možeš zaključati i ekran i tipke, pa se isti ne mogu upotrijebiti prije nego što korisnik ne navede ispravnu lozinku. Sve u svemu, Linux je ovdje totalno sigurniji od Windowsa tako da nosi poen bez ikakvog dvoumljenja.
Zaključak
Ovdje sam eto pokušao odgovoriti na pitanje koji je to operativni sistem koji odgovara normalnom korisniku bolji. Tako što sam posao podijelio na različite stvari i područja, pokušao sam pokazati ko je i na kojem polju odgovarajuči. Nije sigurno , a i što bi bilo da ti koji sve ovo čitaš dijeliš moje mišljenje, jer je naravno sasvim moguče da imaš drugačija iskustva. Ovdje sam ti pokušao podastrijeti činjenice, sam bi onda trebao uraditi slijedeče : instalirat oba sistema pa se uvjeriti u ovo što sam ja napisao i zaključio, a ne unaprijed osuđivati stvari i bez argumenata tvrditi : ovaj sistem je bolji no onaj drugi. Ovdje je tehnika protiv tehnike, software protiv softwarea- čisto i pošteno.
No dosta o tome, svako ima svoje mišljenje, hajde mi da izvedemo zaključke testa i proglasimo pobjednika.
Zahtjev sistema – WXP
U ovom prvom odjeljku bilo je dosta blizu, ovdje sam uzeo zahtjeve koje postavljaju proizvođači, ali je moram priznati bilo izjednačeno pa i dosta teško izabrati pobjednika. Zahtjevi Windowsa su bili nešto manji, ali još jednom ponavljam cifre su to koje su naveli Microsoft i Novell.
Instalacija – NLD9
Za mnoge Linux distribucije je i dalje činjenica da ih je poteško instalirat, ali u Desktop 9 slučaju je zbilja obrnuto.Sve funkcionira besprekorno.Isto važi i za Windows ali s obzirom na kompletnost i sigurnost koju nudi Linux njemu i pripada poen.
Updatiranje sistema – WXP
Zaista je nevažno koliko je jedan sistem dobar ako ga ne možeš imat updatiranog cijelo vrijeme.Novi sigurnosni problemi i bugovi uočavaju se svakodnevno, pa je izuzetno aktuelno imat updatiran sistem. Sa poboljšanjima ( ali i problemima) koje je donio SP2, Microsoft je uradio mgučnost updatiranja automatski znači pojednostavio je sve to time što prepuštaš samom sistemu da to odradi.Do toga Novell još nije došao, pa updatiranje sistema moraš raditi ručno.
Povrat sistema u ispravno stanje – neriješeno
U ovom slučaju radilo se o tome kako se sistemi ponašaju u slučaju nestanka struje .Usprkos ponovljenim pokušajima nasilnog prekida rada, oba sistema se obnavljaju , oba sadrže moderne podatkovne formate, i oba izvršavaju posao izuzetno dobro.
Podatkovni sistem – neriješeno
Odgovarajuči podatkovni ili fajl sistem bitan je za rad pa smo ovdje konstatovali da i Windowsov NTFS i Desktop 9 ReiserFS su kompetentni i moderni fajl sistemi.ReiserFS je nešto brži, baziran je na otvorenom kodu, ali razlika nije baš tolika da bi mu dodijelio poen.
Obrada teksta – NLD9
Windows u godini 2005 i dalje isporučuje svoj zastarjeli Notepad u usporedbi sa Linux_ovom modernom alternativom Gedit.
Obračun i kalkulacije – NLD9
Isto kao i za tekstualnu obradu dokumenta, Novell ovdje nudi jako dobru alternativu Microsoftovom Excelu.Razlike u programima su neznatne ali pošto Linux u ovom slučaju izvlači pobjedničku kartu u obliku Gnumerica, poen za njega.
Prezentacija – WXP
I u ovom slučaju Novell pokušava parirati , ali još nedovoljno, pa pošto Wondows ovdje nudi dva programa poen za Microsoft.
Obrada slike – NLD9
Raditi prezentaciju čini Windowsu prednost, ali obraditi sliku, radije se okrečem Linuxu.Kao i u kategoriji obrade teksta i ovdje Microsof nudi zastarjeli Paint, podržan Picture Imageom iz Offica, ali ta kombinacija nije ni blizu onoga što nam Linux nudi u obliku i formi jednog Gimpa.Nije za zanemarit i vektorbaziran crtači program tako da je ovdje poen čist ko planina.
Obrada PDF podataka – NLD9
Za ovo je najpoznatiji Acrobat Reader koji postoji za oba sistema.U Linuxu je preinstaliran, znači postoji od početka.U Windowsu se mora pokupit i instalirat.Koristi li čovjek OpenOffice.org „ export PDF „ ne treba razmišljat ko ovdje ima poen.
Podrška za različite formate – NLD9
Da bi korisnik na što je moguči bolji i sigurniji način mogao koristiti svoje podatke i dijeliti ih sa svojom okolinom znači i važi da može upotrijebiti podatkovni sistem onako kako treba i želi.Microsoft ovdje ima u najmanju ruku čudnu naviku da koristi svoje lične formate, dok Linux zahvaljujuči svom otvorenom kodu i svojoj zajednici nastoji imati podršku za sve moguče i nemoguče formate.
Podrška za bezžičnu komunikaciju ( wireles ) - WXP
Tri pobjede zaredom, trenutak proglašenja pobjednika.Ne, ovdje sam nažalost naletio da Linux izgubi fatalno.Nisam uspio uspostaviti komunikaciju, nisam tako lako uspio ni pronači informaciju o podršci za moju karticu.Nasuprot tome, u Windowsu je sve proteklo glat, pa ja bez problema odmah mogu surfati. Bez dileme, poen za Microsoft.
Priključivanje externih uređaja – WXP
Microsoft dobija ovu rundu iz postog razloga što iza sebe ima znatno više proizvođača raznih komponenata a time i pristup drajverima .
Elektronska pošta – NLD9
Još jedan momenat gdje mogu reči da je bilo ublizu.Oba programa su izuzetno dobra i upotrebljiva.Linux_ova Evalution nosi pobjedu s obzirom na bolje zaustavljanje i sortiranje spam smeče pošte, plus mogučnost sortiranja pošte po virtuelnim mapama.Rizik da sistem Linuxa bude zaražen virusima i ostalim tegobama je izuzetno mali što čini situaciju samo boljom i sigurnijom.
Web čitači – NLD9
Može se misliti da je IE bolji web čitač pošto daleko više web stranica bolje funkcionira u njemu no u Firefoxu, ali bi to bilo isuviše pojednostavljeno mišljenje. Ne važi samo podatak ko bolje rendira web stranice, to treba obaviti na jedan siguran i standariziran način što čini Firefox daleko boljim od IE.Korisnik odmah može ustanoviti da je Firefox moderniji program. Treba obavezno isprobat i sam doči do potpuno istog zaključka.
Multimedija – NLD9
Slobodan izbor je svakako prednost, pa kada je u pitanju multimedija Windows i dalje pati od svojih neobjašnjivih ograničenja.Linux ovdje nudi bolju podršku za različite formate.
Pomoč i samopomoč – WXP
Ponekad i oni koji su malo učeniji i iskusniji na području kompjutera i kompjuterske tehnike mogu doči u situaciju da imaju potrebu za pomoč u riješavanju nekog problema.Dokumentacija je jedna od slabosti Linuxa, to važi i za Novell Desktop 9 koji se nalazi daleko iza Windowsa u ovom slučaju.Help funkcija u Windows XP_u je besprekorna i informativna.
Sažimanje ili komprimiranje podataka – NLD9
Ponovno ovdje moram pomenuti podršku različitih formata.Komprimiranje u Windowsu ima podršku za samo zip-format dok to ni blizu nije slučaj kod Linuxa.To je i največa prednost Linuxa, u oba smjera i kad je u pitanju pakovanje podataka ali i raspakivanje podataka koje dobijamo od drugih.
Sigurnost sistema – NLD9
Mogu instalirat i voziti Windows bez da navedem lozinku odnosno password.Šta to znači za jedan kompjuter koji je smješten u nekoj firmi ne želim ni da diskutujem odnosno razmišljam, pa se zadovoljavam time što konstatiram da to nije moguče u Linuxu. Isto vrijedi i za druga konta , Windows starta bez da trebam unijeti neku lozinku. Pa iako znam da Microsoft polaže velike nade na svoju sigurnost, nije to ni blizu onoga što nam Linux nudi od prve.
I NA KRAJU KRAJEVA :
Računamo li sve naprijed navedeno možemo zaključiti bez dileme da Novellov Desktop 9 uključujuči OpenOffice.org svitu nosi daleko više poena no Windows XP Proffesional u kombinaciji sa Office 2003. i zato je bezrezervni pobjednik u ovom duelu. O koštanju neču ni da pišem, to izvedite sami.Krajnji rezultat je 11 pobjeda za Linux protiv Microsoftovih 6 poena. Vjerovatno iznenađenje za mnoge ali ne i za one koji konstantno prate razvoj Linux okruženja. Ja mogu konstatovati da danas postoje Linux distribucije koje mogu ozbiljno konkurisati Windowsu.I to je dobro. Šta sve ovo znači za budučnost korisnika kompjutera tek čemo vidjeti , u svakom slučaju interesantno, jer konkurencija može biti samo pozitivna u odnosu na krajnjeg korisnika.
===== p.s.
Dodatak koji sam dobio od autora , tražeči od njega dopust da članak objavim :
( Vi koji se odlučujete za odabir sistema, dobro razmislite kako čete i kojim putem čete, Linuxovo vrijeme sudeči po gore navedenom je došlo i nemože se zanemarit ni na kojem području i pitanju )
/ugodno čitanje dobri ljudi
Vidi i ovo : http://192.121.228.6/web11/
ovo nece; trazi sifru
PS
e baš ti hvala što si se potrudio i ovo preveo
[quote]
e baš ti hvala što si se potrudio i ovo preveo[/quote]
Nema na čemu, jarane moj, zaslužili ste to vi Linuxaši, eh koliko puta sam dobio pomoč na ovom forumu.
Da hoće Bogdo , ovo pročitat neko od onih koji odlučuju koji sistem uvezati u jednoj firmi, organizaciji ili školi. Bolje bi bilo svima?!
A onim linkom sam samo htio da pokažem šta mi mlađi sin misli o Linuxu.
Zaboravih napisat, prevod sam radio u trku, vjerovatno ima dosta grešaka ali je bitna poenta: ako nije zbilja bolji onda će uskoro biti : Linux za narod Bosanski …
A ko želi najfriškiji Knoppix :
B u J r U M :
http://torrent.unix-ag.uni-kl.de/
Popularna Live CD distribucija Knoppixa izašla je u verziji 3.8.1.Ova verzija je nadogradnja na poslednju verziju Knoppixa koja je objavljena na CEBITU u Njemačkoj.Između ostalog kažu da ova verzija sadrži Linux jezgru 2.6.11 kao standard i ima podršku za Centrino 2 WLAN .Knoppix sadrži KDE 3.3.2 , Gimp 2.2.4, OpenOffice.org 1.1.4…
Link je objavljen pa ko voli nek …
[quote]
ma bilo gdje, ako hoces stavi i na vise mjesta[/quote]
Ja te poslušao pa objavio i na :
http://linuxbih.blog.hr/
Zašto da ne , neka narod čita ili …
/svako dobro
a onda i OVDJE http://kavaz.blog.hr/
NEKA
Evo objavio sam članak ovdje:
http://start.linux.org.ba/Datormagazin
Pa ko se razumije u švedski i/ili bosanski može praviti ispravke po želji
Hvala Kavaz!!
Nema na čemu, vazda stojim na usluzi BiH Linux_ašima.
Možda sam i pogriješio što objavih tekst ( zaista povelik ) na forumu, ali eto objavljen je na još par adresa ( gore navedin ). Blog je otvoren pod nazivom http://linuxbih.blog.hr/
Ih što bi bilo dobro da netko odgovoran iz vlade, organizacija, škola pročita članak čiji autor je priznat kao maher za Windows Server 2003.
Dobra stvar je slijedeča :
“Den sjunde största banken i Italien, BPU Banca, kastar ut Sun och Unix för att istället förlita sig på Red Hat Enterprise Linux och Intel-baserad hårdvara för skrivbordet. " što u prevodu znači :
" Sedma po veličini banka u Italiji , BPU Banca , mijenja Sun i Unix, da bi u buduče koristili Red Hat Enterprise Linux i Intel baziranu mašineriju za desktop kompjutere.”
http://linuxworld.idg.se/ArticlePages/200504/07/20050407101102_LXW/20050407101102_LXW.dbp.asp
“Redan innan Statoils migration från Unix till Linux är helt färdigställd har företaget lyckats sänka kostnaderna för IT-administration med hela 50 procent.” što znači :
" Več prije što je načinio potpunu migraciju sa Unixa na Linux , firma Statoil ( jedna od največih ako ne i največa kompanija za isporuku benzina u nordijskim zemljama ) uspjela je smanjiti koštanja IT-administracije za čitavih 50 %."
http://linuxworld.idg.se/ArticlePages/200504/05/20050405120927_LXW/20050405120927_LXW.dbp.asp
I tako dalje i tako bliže, pa majku mu što to mi u našoj BiH izmišljamo toplu vodu, valjda je pametnije da pratimo ( čitaj: kopiramo,šta se dešava kod štedljivih švaba, šveda , francuza…
/svako dobro i : ko čeka taj zbilja dočeka, sabur narode
A do tada neka koriste oval Flash : http://www.thestylemachine.com/metele/
Zvizni komp koji vozi Windows